Kako da radite i budete srečniji

Foto: Promo, Arnel Hasanovic on Unsplash, datum: 13.12.2018.

Kad stvari na poslu ne idu onako kako ste planirali, odustajanje, naravno, nije opcija. Rešenje je u promeni stava i načina razmišljanja, kao i u dobroj ‘to-do’ listi...

Vi upravljate svojim vremenom. Nemojte druge optuživati za svoj stres, preduzmite sami sve što možete da biste bili srećni i u životu i na poslu. Naučite da upravljate svojim obavezama, a u tome vam mogu pomoći odlične organizacione alatke, objašnjava nam savetnica za posao i komunikološkinja Lidija Došen.

Jedna od najboljih jeste “to-do” lista. Napravite je na kraju radnog dana za naredni, kako biste se unapred rešili onog pritiskajućeg, zgusnutog rasporeda. Ta lista će vam pomoći da ne trošite vreme na nevažne poslove, da odaberete prioritete i ne radite naporno nego pametno.

Ispišite sve što je potrebno da uradite sutradan, za početak bez određivanja važnosti tih zadataka. Onda  utvrdite okvirno vreme koje vam je potrebno za svaku stavku, pa nakon toga plan sačinite po prioritetima. Ovo može da bude jedan od načina da proverite da li vreme provodite uglavnom radeći hitne poslove koji nisu važni, ali izgleda kao da jesu, jer ste zagušeni njima, a ma koliko ih radili, uvek stižu neki novi. Ono što prvo treba da uradimo jesu važne i hitne stvari, ali treba da ostavimo vremena i za one koje su važne, ali nisu hitne, pošto je to vreme kada postavljamo nove ciljeve, planiramo... Kada su u pitanju poslovi koji su hitni a nevažni, treba razmisliti može li da ih uradi neko umesto vas, a one koji nisu ni hitni ni važni jednostavno precrtajte.

Bitno je i da naučite da prepoznate ko su vam “kradljivci vremena”. To su oni koji vas stalno zbog nečega prekidaju, ulaze da postavljaju pitanja i prema vašoj kancelariji se odnose kao prema čekaonici. Za ponašanje takvih ljudi donekle ste sami odgovorni, jer niste na pravi način postavili granice, odredili vreme kada ste dostupni, ili jednostavno naučili da kažete “ne”. Ograničite vreme za telefonske pozive, društvene mreže, SMS poruke, net.

Što se imejlova tiče, najbolje je da u “to-do” listi odvojite za njih desetak minuta u jutarnjim časovima i pred kraj radnog dana. Svi, naravno, imamo i sopstvene slabosti: neodlučnost, gubljenje u detaljima, težnju ka perfekcionizmu, odlaganje za kasnije... Lepa vest je da na tome može da se radi, da možete da razvijate svoje potencijale i oslobodite se unutrašnjih ometača, sabotera, onih koji  vas ne poznaju nego otpisuju vaše potencijale. Da, sve smo to mi i divno je što možemo da rastemo.

Ali, ako se desi da ipak “pregorite”, da dođe do “burnouta”, tu je od velike važnosti lični doživljaj onoga što radite i realan stav prema sebi, drugima, zahtevima posla. Važno je da naučite kako da izađete na kraj sa stresnim situacijama. Prvi korak jeste suočavanje s problemom, osvešćivanje i molba za pomoć. Ponekad je dovoljno da su vam tu bliski prijatelji, vaša tačka oslonca. Problem nastaje kad se u toj situaciji zaglavite, pa počnete da pucate po šavovima, iscrpljeni ste i predajete se, uvereni da nema izlaza.

Tada je važno da potražite stručnu pomoć kako biste aktivirali svoje potencijale, da se osnažite i bezuslovno prihvatite sebe. Naravno, mnogo je bolje raditi na prevenciji. Vreme za učenje i samorazvoj je neprocenjivo. Treninzi, knjige i širenje sopstvenih granica pomažu nam da na pravi  način iskoračimo van zone komfora, u prostor u kojem istražujemo, uživamo i kvalitetno živimo.
 

© 2020 MarieClaire | All rights reserved.